Adamus

Ljudi pogledajte i registrujte se na ovaj sajt.

 U pitanju je igra koja pruza neverovatne mogucnosti...

http://www.erepublik.com/en/referrer/Adamus+Commodi

Ko voli strategije i internet je zavisnik, preporucujem mu odlicnu stvar...

ja sam se navukao i nema mi vise spasa :)))

pogledajte link...

http://rs.travian.com/?uc=rs1_8045 

http://www.myspace.com/miletacolic

Vec tri puta protrljane oci htedose iskociti od zaprepascenja, kada ugledah svoje butine prelivene semenom tecnoscu. Iste se na trenutak obazrese i ugledase mirno i nezno telo moje drage, koja je spavala tik uz mene. Htedoh celu stvar sakriti, ali taman da izadjem iz kreveta, njene se oci otvorise i spazise moje najednom zajapureno lice. Nije vredelo pokusavati bilo sta, a i kako u takvim situacijama ne volim da lazem, resih da joj priznam sve. I pokazah joj, rekoh -Jeste, svrsio sam u snu!- Oci joj zasijase i lice joj zablista osmehom - Sta si sanjao? - upita ona.

Ko iz topa odgovorih - tebe! - a onda joj uz jutarnu cigaretu stadoh prepricavati citav san. Bilo je to kao ona i ja, u nekom stranom gradu i u tom gradu se nesto vecito gradi. I kao mi, ne znam ni ja kako, dodjosmo na neko gradiliste, gde bejasmo jako fascinirani i zajednickim pogledom gledasmo te visoke skele, snazne dizalice i ogromne objekte koji bestezinski lebdese na nebu, drzeci se samo za neke stare sajle. I tada se divismo tim tananim stvarima koje sve lepo drze u vezi i gotovo nikada ne otkazuju. U tom nas je presekla slika, koja nas podseti na pad nekog coveka sa skele, no i sami se zaprepastismo bolesnom mastom umova nasih, jer to bese samo dzak cementa, nemarno bacen sa drugoga sprata. No svu tu jezu utisa predivna slika male dece, koja su se igrala u susednom dvoristu. Tada u snu i ona i ja pozelesmo nasu decu, koja bi se isto tako igrala. I bas kao u snu odjednom se nadjosmo na nekom pesku, ja lezim, kao na nekoj plazi, a ona iznad mene. U zanosu ljubavi, osetio sam sva ta telesna strujanja koja okoncase u orgazmu, a time se okonca i moj san.

Ona bese zadovoljna i atmosfera iz sna, prenese se i u nas krevet, te u neobuzdaloj strasti pocesmo ovaj dan.

Posle dobrog seksa podjoh da se istusiram, ali svo moje blagostanje presece mi slika koju videh u ogledalu - na mome telu ugledah gomilu ogrebotina i modrica, a u uglu sobe moje cipele, prasnjave od peska... 

Odjednom, ne znam ni ja kako, nadjoh se u kozi mazohiste. U pocetku mi bese po malo cudno, ali jos cudnije bese kako se lako privikoh na tu ulogu. Vec sam bio spreman na psihicku torturu kada sam krenuo da trazim posao, tako da mi ista i nije pricinjavala neko posebno zadovoljstvo. Naime, kada govorimo o mazohistima, moramo znati da i oni imaju osecanja, tako da nije svako mucenje za njih zadovoljstvo. Mucenje mora doci spontano i prirodno, te se tek tada moze govoriti o pravom zadovoljstvu. No, bilo kako bilo, naci posao i nije bilo tako tesko, jer i nisam postavljao neke uslove...gradiliste mi se cinilo kao najpovoljnije mesto za ostvarenje moga sna.

I stvarno kada sam dosao na radno mesto, bejah fasciniran visinom skela, brojem visecih predmeta velike tezine, koji se drze samo na nekim starim sajlama, uvek spremnim da otkazu. Jos sam se radovao enormnim kolicinama eksera, a boga mi i cekica. Sve je bilo predivno, dok me bujica ljubomore gotovo ne istera iz takta kada videh jednog starijeg kolegu kako pada sa skele...i u trenutku kada lupi o beton, u meni se nakupi besa kao nikada do tad, te krenuh urlati i jecati, kao malo dete: "ta zasto samo ja nemam srece u ljubavi?" 

Posle trece ljute sam se oporavio. Ta mi je tecnost tako lepo nagrizala zeludac da zaboravih na svoje ljubavne jade i pomislih kako sam jos uvek mlad i kako zivot stoji preda mnom, kada u dvoristu preko puta ugledah dva decaka kako maltretiraju treceg, te mu lupaju cuske i uvrcu ruke. Kad videh da mu pale indijansku vatru, srce mi se zgrci i plamen u mojoj dusi ponovo se raspali. "Pa zar sam ja toliko ruzan i ocajan, da mene niko ne zeli muciti?!", kroz suze se upitah...No loza je ovoga puta ugasila pozar mojih emocija, te me ziganje u jetri podseti na svetlu buducnost, prorecenu mi u cirkuskom satoru, od jedne stare ciganke, sto mi je gledala u dlan.

A onda to stanje na ivici dobra i zla, presece moj sef koji me uz dreku natera da radim. I to u meni probudi simpatije prema tom coveku. Krenuh nositi cigle do trecega sprata, kada mi jedna skliznu i pade. No ko za inat ne pogodi me u nogu, ali zato polomi lestvicu na konstrukciji skele i skela se poce obrusavati. Jedna od sipki udari me po glavi, te se u polusvesti strovalih u prikolicu sa peskom, gde za mnom po meni padose cigle jedna za drugom.

Na vrhuncu bola, osetih kako mi se niz nogavice i butine sliva gusta tecnost, tako nezno sliva kao i jarke boje tek otvorenih ociju, ociju pobeglih iz jos jedne nocne more.

Liebe Ella Maria Kadas, die Frage ist: ,,Ist Berta mein Kind?''

 Kao vec iskusan anti-bloger, drug Adamus, shvatioo je jedno, a to je da je mnogo lakse objaviti par radova iz senke, no sada kada je jedan od clanaka doziveo gotovo najvecu popularnost i kada vase clanke nestrpljivo ocekuju verni citaoci i podanici kulta antiblogalizma. Bilo kako bilo, Adamus, kao hrabar lider, resio je da objavi jos jedan clanak, pa kud puklo da puklo.

 Kao covek iz naroda, vas je lider prolazio i prolazi kroz razne slojeve drustva..pio je pivo i sa doktorima nauka, clanovima SANU, a i sa najvecim klosarima rodnoga mu grada...interesantna je stvar, da je u Kragujevcu i pored sve te policijske torture (pre neki dan napisase decku prijavu, sto je zapalio blok5 ispred zgrade) jako lako doci do raznih narkotika...najzanimljivija je mizerna cena, lako zloupotrebljivih supstanci, koje se mogu naci po raznim apotekama, cesto i bez recepta...u svakom slucaju, za dobar provod, dovoljno je 45 dinara za tablu akinetona, u stvari mendileksa (makedonska zamena), koji garantuje lud provod za bar dvoje ljudi...pa vi sad vidite...kriza na sve strane, zastava pukla, posla nema, nema desavanja, jedino sto pokrece omladinu je droga...dovoljno je par koraka i stekne se veza za te stvarcice...posledice - katastrofalne.

 Sad, omladina i nema neki izbor, jos onako svi mladi suntavi, nemaju pojma ni sta uzimaju...matorim olosima odgovara da im zavrse tablu ako ovi plate dve...i tako..svasta se tu jos radi...svacega smo se tu nagledali..ko sad tu treba da reaguje? sta da se preduzme? ja imam par ideja...ali hteo bih da cujem vas?  Kako je to u drugim gradovima, ako ste uopste upuceni?

    I dok su seljaci na brdovitom Balkanu, jos uvek prepricavali onu staru anegdotu o Nilu Armstrongu, koji je posle svoje legendarne recenice: "Ovo je mali korak za mene, a veliki za kishnu glistu", zgazio i smrskao istu, koja se pak suncala na zanosnom svetlu reflektora, koji je opet sluzio kao jedan od brojnih efekata, improvizovanog studija, u nekoj tamo pustari, koja je za narodne mase predstavljala Mesec, vas i nas predsednik Adam Simonovic, krocio je na Mars i to sa mnogo vecim dostojanstvom, pozdravivsi do tada nedefinisane oblike zivota, koji su ga srdacno docekali.

    Vas predsednik, domacin covek, poslusao je zensko i poneo sve moguce ovozemaljske namirnice, te je imao cime da posluzi starosedeoce. Oni su mu za uzvrat poklonili komad smese narandzaste boje, cuvan u tamnozelenoj, vakumiranoj tegli, koja je vasem predsedniku u buduce zamenjivala sve sto mu je na novootkrivenom kopnu nedostajalo. Domoroci, su ga solidno prihvatili, a planirali su i da ga prizene tamo, zbog njegovog neodoljivog sarma. On, opet, nije to mogao da prihvati, a branio se time sto je rekao, da ga na zemlji ceka nesto mozda i vrednije od ljubavi, borba za ideale. U ovoj poseti predsednik je naucio mnogo toga, pa cak i jednu tajnu - zasto vanzemaljci kradu nashe krave...

    O svemu, opsirnije po povratku u lepu nashu domovinu. Do tada saljemo vam par slika, kako bi vas dozivljaj bio potpuniji.

Pejzaz sa Marsa:

Moj najbolji prijatelj sa Marsa:

Kao predsednik Antiblogalisticke organizacije, koja se vodi i antiglobalistickim idejama, resio sam da makar privremeno napustim kuglu (globe), te da svoju kampanju vrsim tamo gde ce me bolje razumeti. Svojim vernim prijateljima saljem puno pozdrava i zelim im da izdrze u borbi koju smo zapoceli. Dragi prijatelji, ovom prilikom vam saljem i sliku iz kosmosa, pa uzivajte.

p.s. Verovatno cu se jos neko vreme zadrzati na Marsu, jer to je zvezda sa koje sam pao, pa bih da obidjem staro drustvo i ispricam im o desavanjima sa kugle. 

Nikako da nadjem vremena da vam ispisem nesto interesantno. Zato vam ostavljam jedan od svojih crteza, a vi komentarisite. Kako je slika vredna koliko i 1000 reci, to je kao da sam vam nesto napisao. Uzivajte...

Evo, i ja sam usao u sablon, ali ne kao ostatak ljudi, prostom inercijom mehanizma koji blog namece. Ovo radim svojom voljom, kako bih vam priblizio svoju licnost, a to je ipak licnost jednog lidera. Tesko je da narod prati lidera, ako ne poznaje neke njegove osnovne osobine. Njih najbolje saznaje iz biografije...prica o mladosti svakako je deo biografije. Dakle... (Dalje)

Ovde cu navesti samo jedan od dokaza zla i nevaljanosti blogovanja...

Bice predstavljen dokaz na lingvistickim osnovama. 

Kraj vasim iscekivanjima je dosao!!! Nasa organizacija je dobila i zvanicni logo.

Statutom ce biti definisana pravila o njegovoj promeni, do tada, apsolutisticki ce stajati izkljucivo moj predlog.

 Kljucni momenti u mom zapazanju tendencija razvoja blogginga u poslednjem kvartalu prethodne i prvom kvartalu tekuce godine, bili su, pojava nekog blogera na B92 i sama cinjenica da sam se i ja registrovao na jedan od blog sajtova. Dakle, blogalizam se toliko prosirio, da je postao opasna pretnja nasoj kugli. Blogalizacija je dakle samo podvrsta svetske globalizacije, koja, medjutim, sve vise i vise jaca, te preti da postane i jedna od najjacih grana. U takvim okolnostima, normalno je da postoji izvestan broj ljudi, koji se i dalje prilicno svesno i odlucno bori protiv takve svetske posasti. Ja nisam dakle tu da bih izmislio anti-blogarizam. Ja sam tu da mu dam ime. Pored toga, imam veliku zelju, da prikupim oko sebe ljude, koji su kadri da se suprotstave ovoj epidemiji, a razloga je mnogo...Pozivam sve antiglobaliste, da nam se pridruze u nasem antiblogalistickom boju!!!

Dakle ovim se danom osniva pokret antiblogalista. Budimo spremni na sve, racunajte na to, da ce nas pokret zauzeti svetske razmere!!! Budimo spremni za tesku borbu protiv ove razuzdale nemani!!!   Ziveli Svetski anti-blogalisti!!!

Ziveli sa drugom Adamom Simonovicem na celu!!!