Prica jednog mazohiste

Published on 07/29,2007

Odjednom, ne znam ni ja kako, nadjoh se u kozi mazohiste. U pocetku mi bese po malo cudno, ali jos cudnije bese kako se lako privikoh na tu ulogu. Vec sam bio spreman na psihicku torturu kada sam krenuo da trazim posao, tako da mi ista i nije pricinjavala neko posebno zadovoljstvo. Naime, kada govorimo o mazohistima, moramo znati da i oni imaju osecanja, tako da nije svako mucenje za njih zadovoljstvo. Mucenje mora doci spontano i prirodno, te se tek tada moze govoriti o pravom zadovoljstvu. No, bilo kako bilo, naci posao i nije bilo tako tesko, jer i nisam postavljao neke uslove...gradiliste mi se cinilo kao najpovoljnije mesto za ostvarenje moga sna.

I stvarno kada sam dosao na radno mesto, bejah fasciniran visinom skela, brojem visecih predmeta velike tezine, koji se drze samo na nekim starim sajlama, uvek spremnim da otkazu. Jos sam se radovao enormnim kolicinama eksera, a boga mi i cekica. Sve je bilo predivno, dok me bujica ljubomore gotovo ne istera iz takta kada videh jednog starijeg kolegu kako pada sa skele...i u trenutku kada lupi o beton, u meni se nakupi besa kao nikada do tad, te krenuh urlati i jecati, kao malo dete: "ta zasto samo ja nemam srece u ljubavi?" 

Posle trece ljute sam se oporavio. Ta mi je tecnost tako lepo nagrizala zeludac da zaboravih na svoje ljubavne jade i pomislih kako sam jos uvek mlad i kako zivot stoji preda mnom, kada u dvoristu preko puta ugledah dva decaka kako maltretiraju treceg, te mu lupaju cuske i uvrcu ruke. Kad videh da mu pale indijansku vatru, srce mi se zgrci i plamen u mojoj dusi ponovo se raspali. "Pa zar sam ja toliko ruzan i ocajan, da mene niko ne zeli muciti?!", kroz suze se upitah...No loza je ovoga puta ugasila pozar mojih emocija, te me ziganje u jetri podseti na svetlu buducnost, prorecenu mi u cirkuskom satoru, od jedne stare ciganke, sto mi je gledala u dlan.

A onda to stanje na ivici dobra i zla, presece moj sef koji me uz dreku natera da radim. I to u meni probudi simpatije prema tom coveku. Krenuh nositi cigle do trecega sprata, kada mi jedna skliznu i pade. No ko za inat ne pogodi me u nogu, ali zato polomi lestvicu na konstrukciji skele i skela se poce obrusavati. Jedna od sipki udari me po glavi, te se u polusvesti strovalih u prikolicu sa peskom, gde za mnom po meni padose cigle jedna za drugom.

Na vrhuncu bola, osetih kako mi se niz nogavice i butine sliva gusta tecnost, tako nezno sliva kao i jarke boje tek otvorenih ociju, ociju pobeglih iz jos jedne nocne more.

 


Trackback URL

http://www.blog.rs/trackback.php?id=8064

Leave a Reply

Dodaj komentar





Zapamti me

One Response to Prica jednog mazohiste



  1. Visit Marina

    hheheeeehh ko bi rekao da se toliko osecaja nalazi u Adamusu?!?
    So mein geehrter Kollega...
    shto ne kazhesh da bre...pa od sada kad te vidim,prvo cu te zviznuti nechim pa tek onda procaskati (ali samo jer tebe to chini srecnim :) )



  2. Visit dmc

    Lepo napisano.. sto se tice mazohizma.... znam gde ima da se kupe bic i lisice :))



  3. Visit Connor MacLeod

    Nadji eine andere Baustelle, mozda imas vise srece :o)))



  4. Visit Adamus

    :))) Ja, ja...



  5. Visit ninucka

    Da nisi malo preterao, ipak, vratimo se malo u realnost, sve to za jedan dan, kakav si ti maler, gori si od mene.



  6. Visit Adamus

    To ti je surova realnost...



  7. Visit jov

    sto ne bi radio u rudniku?
    Mozda te sahrane u istom



  8. Visit jov

    sto ne bi radio u rudniku?
    Mozda te sahrane u istom



  9. Visit jov

    ili sam sebe sahranish....