Adamus

    I dok su seljaci na brdovitom Balkanu, jos uvek prepricavali onu staru anegdotu o Nilu Armstrongu, koji je posle svoje legendarne recenice: "Ovo je mali korak za mene, a veliki za kishnu glistu", zgazio i smrskao istu, koja se pak suncala na zanosnom svetlu reflektora, koji je opet sluzio kao jedan od brojnih efekata, improvizovanog studija, u nekoj tamo pustari, koja je za narodne mase predstavljala Mesec, vas i nas predsednik Adam Simonovic, krocio je na Mars i to sa mnogo vecim dostojanstvom, pozdravivsi do tada nedefinisane oblike zivota, koji su ga srdacno docekali.

    Vas predsednik, domacin covek, poslusao je zensko i poneo sve moguce ovozemaljske namirnice, te je imao cime da posluzi starosedeoce. Oni su mu za uzvrat poklonili komad smese narandzaste boje, cuvan u tamnozelenoj, vakumiranoj tegli, koja je vasem predsedniku u buduce zamenjivala sve sto mu je na novootkrivenom kopnu nedostajalo. Domoroci, su ga solidno prihvatili, a planirali su i da ga prizene tamo, zbog njegovog neodoljivog sarma. On, opet, nije to mogao da prihvati, a branio se time sto je rekao, da ga na zemlji ceka nesto mozda i vrednije od ljubavi, borba za ideale. U ovoj poseti predsednik je naucio mnogo toga, pa cak i jednu tajnu - zasto vanzemaljci kradu nashe krave...

    O svemu, opsirnije po povratku u lepu nashu domovinu. Do tada saljemo vam par slika, kako bi vas dozivljaj bio potpuniji.

Pejzaz sa Marsa:

Moj najbolji prijatelj sa Marsa: